Postoji više načina, modela i osnova po kojima može da prestane (raskine se) radni odnos.
Prema Zakonu o radu radni odnos prestaje:

  1. istekom roka za koji je zasnovan;
  2. kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju;
  3. sporazumom između zaposlenog i poslodavca;
  4. otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog;
  5. na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;
  6. smrću zaposlenog;
  7. u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

Takođe, zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca ako:

  1. je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti – danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;
  2. ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova – danom dostavljanja pravnosnažne odluke;
  3. ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci – danom stupanja na izdržavanje kazne;
  4. ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada – danom početka primenjivanja te mere;
  5. u slučaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.

 


baner-skola-knjigovodstva

Škola knjigovodstva i preduzetništva -12.490 RSD na tri rate!

Naučite posao knjigovođe na pravom mestu. Budite traženi, plaćeni i uvaženi!


Sporazumni prestanak radnog odnosa

Prema Zakonu o radu radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog. Na ovaj način, radni odnos prestaje na osnovu Ugovora o sporazumnom raskidu radnog odnosa čiji primer možete da preuzmete ovde.

U ovom slučaju ne postoje odnosno ne moraju da se poštuju odredbe Zakona i Ugovora o radu kao što su otkazni rok i sl. ali mora da se ispoštuje npr. pravo na godišnji odmor od koga zaposleni nema pravo da odustane i sl. U slučaju da zaposleni nije iskoristio godišnji odmor poslodavac bi trebalo da mu isti odmah obezbedi i da datum raskida radnog odnosa u Ugovoru bude nakon isteka godišnjeg odmora. U drugom slučaju, Zakon propisuje da poslodavac zaposlenom izda pisanu potvrdu o broju iskorišćenih dana godišnjeg odmora u toj godini.

Pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti.

Otkaz od strane zaposlenog

Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu tako što će istom dostaviti Otkazno pismo (ili Izjavu o otkazu)  najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.

Ako zaposleni otkaže ugovor o radu zbog, od strane poslodavca učinjene povrede obaveza utvrđenih zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa, kao u slučaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.

Otkaz od strane poslodavca

Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to:

  1. ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
  2. ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu;
  3. ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca;
  4. ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
  5. ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu ovog zakona;
  6. ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;
  7. ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tač. 1) – 4) ovog zakona;
  8. ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u vezi sa članom 33. stav 1. tačka 10) ovog zakona;
  9. ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tač. 1) – 6) Zakona o radu zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.

U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Ako postoje olakšavajuće okolnosti ili ako priroda povrede radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac može u upozorenju da zaposlenog obavesti da će mu otkazati ugovor o radu ako ponovo učini istu ili sličnu povredu, bez ponovnog upozorenja.

Poslodavac je dužan da upozorenje iz člana 180. ovog zakona dostavi na mišljenje sindikatu čiji je zaposleni član.

Sindikat je dužan da dostavi mišljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja.

 


baner-skola-knjigovodstva

Škola knjigovodstva i preduzetništva -12.490 RSD na tri rate!

Naučite posao knjigovođe na pravom mestu. Budite traženi, plaćeni i uvaženi!


Tehnološki višak

Ako otkaže ugovor o radu zaposlenom u slučaju iz člana 179. tačka 9) Zakona o radu (Tehnološki višak), poslodavac ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od šest meseci od dana prestanka radnog odnosa.

Ako pre isteka roka iz stava 1. ovog člana nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.

 Šta nisu opravdani razlozi za otkaz od strane poslodavca?

Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu člana 179. ovog zakona, ne smatra se:

  1. privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja;
  2. korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
  3. odsluženje ili dosluženje vojnog roka;
  4. članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog;
  5. delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih, u skladu sa ovim zakonom;
  6. obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Za sve detalje vezane za prestanak radnog odnosa obavezno konsultujte Zakon o radu kao i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu.

Odjava radnika

Odjava radnika tj. odjava sa osiguranja (tehnički deo) vrši se na identičan način kao i prijava, popunjavanjem i predajom M i M A obrasca. Više o ovome potražite u čkanku „Prijava zaposlenih radnika„.

Pošto je izvršio odjavu sa osiguranja, poslodavac je dužan zaposlenom da utvrdi radni staž (M4 obrazac) i isti upiše u radnu knjižicu. Kada su u pitanju preduzetnici, upis radnog staža u radnu knjižicu vrši isključivo PIO fond.

 


baner-skola-knjigovodstva

Škola knjigovodstva i preduzetništva -12.490 RSD na tri rate!

Naučite posao knjigovođe na pravom mestu. Budite traženi, plaćeni i uvaženi!


PREUZMITE:

 

Author: Miroslav Bronzic

Ostavite odgovor