Kako pronaći posao bez radnog iskustva

Neformalno obrazovanje se često ceni više nego formalno

Nikada nije bilo više „naučenjaka“, raznih mastera, magistara, doktoranata i kojekakvih sorti „eksperata“ i „stručnjaka“ nego u današnje vreme!

NSZ (Nacionalna služna za zapošljavanje) svakim danom beleži sve više „stručnjaka“ na listama kandidata koji čekaju posao.

S druge strane, poslodavci očajnički vape i mole za stručnjacima – ali onim pravim! Onima koji se stvarno razumeju u svoj posao.

Kriza i krah sistema formalnog obrazovanja učinila nas je „hendikepiranima“ u smislu što je preveliki trud uložen u formalnu edukaciju maksimalno obezvređen.

Najnovija domaća Zakonska rešenja sada, osim neformalnog, respektuju čak i informalno obrazovanje – tzv. samoobrazovanje! Dakle, čak i ako ste samouki – Vi ste stručnjak! Bez obzira imate li diplomu za svoj „zanat“ ili ne.

Dakle, u čemu je „kvaka“?!

Previše je „stručnjaka“ koji dolaze iz pravca sistema formalnog obrazovanja a premalo stručnjaka koji dolaze iz „pravca“ neformalnog i informalnog obrazovanja – onih koji imaju iskustveni dodir sa praksom i suštinom!

Premalo je ljudi koji su preduzeli bilo šta da nauče nešto što je praktično i upotrebljivo za poslodavca a baš to je ono što nije naučeno u sistemu formalnog obrazovanja.

Premalo ljudi pohađa specijalističke obuke / kurseve / treninge na kojima se uče isključivo konkretne stvari.

Primera radi, svršeni studenti iz oblasti turizma su nesposobni za rad u turističkim agencijama jer ne umeju da rade u sistemima za prodaju i bukiranje avio karti, smeštaja ili rent-a-car usluga. Ovo se ne može naučiti u školi već isključivo na obukama / kursevima kao što su Amades, Travelport i sl.

diplome

Gotovo identična pojava je sa svršenim studentima iz oblasti računovodstva: Oni, osim filozofije knjiženja, ne razumeju čak ni poreski sistem RS. Ne umeju da obračunaju PDV, da popune poresku prijavu niti da je podnesu Poreskoj upravi kroz sistem elektronskog kvalifikovanog sertifikovanja a to znači da su poslodavcima u agencijama za knjigovodstvo ili računovodtvenim sektorima sasvim neupotrebljivi.

Klasična priča o sticanju radnog iskustva odavno „ne pije vodu“. Poslodavci nisu voljni da nekoga plaćaju dok se ne nauči poslu.

Kandidati za posao su iz tog razloga pribegli opciji volontiranja (rad za koji uopšte nisu plaćeni) ali i tu je došlo do zasićenja. Poslodavci ne žele ljude koji im smetaju tako što troše vreme svojih mentora koje poslodavci skupo plaćaju. Jednostavno, poslodavci hoće one koji znaju posao – stručnjake! I to odmah. Može im se zato što je nezaposlenost prevelika i takvih na tržištu rada ima ima dovoljno. Takvi će uvek preteći ostale u trci za posao.

Dakle, da rezimiramo:

  • Diploma koju imate poslodavcima veoma često nije dovoljna garancija osposobljenosti za rad.
  • Poslodavci u oglasima za posao kao stavku za eliminaciju kandidata uvek navode praktična znanja i iskustva.

Postavlja se logično pitanje kako pronaći posao bez iskustva?!

Kako pronaći posao bez klasičnog radnog iskustva?!

Jedan od načina je da se ono stekne volontiranjem ali je to najskuplji način obzirom da se isto, ukoliko je kraće od min. pola godine, ne smatra iskustvom već praksom koju poslodavci pak ne shvataju ozbiljno. Problem je i što poslodavci ne žele volontere u svojim ofisima.

Drugi način za prevladavanje ove prepreke u zapošljavanju je neformalno i informalno obrazovanje odnosno stečeni Sertifikati kurseva koji su uskospecijalizovani za datu oblast. Ukoliko ste npr. završili ovaj kurs knjigovodstva to znači da ste naučili (ali zaista naučili) da radite posao knjigovođe odnosno da stečeno znanje odmah primenite u praksi.

Baš to je ono što poslodavci žele i očekuju! Dosta im je „stručnjaka“ koji stoje u redu držeći diplomu. Ona odavno nije garancija da su u pitanju zaista kompetentni kandidati za posao.